Učitavanje

24 ČASA LE MANA IZ UGLA MILANA MILIĆEVIĆA

nedelja, 25. jun 2017.

Još jedno 85-to izdanje čuvene trke 24 časa Le Mana obeležilo je sredinu Juna u svetu autosporta kao što to biva već decenijama unazad.
Oci celog automobilskog sveta a i šire bile su uprte na dešavanja u Le Manu. Ljubitelji trka a pogotovo trka izdržljivosti nisu ostali kratkih rukava jer se imalo dosta toga videti a ne mali broj stvari desio se po prvi put.

Imali smo kompletno suv vikend uključujući i tehnički prijem u ponedeljak/utorak sa početka trkačke nedelje što se nije desilo još od pocetka 2000-ih. Već u četvrtak na drugom kvalifikacionom treningu neočekivano je pao 2 godine star rekord kruga u Le Manu. Stari rekord Nila Janija više ne važi jer je Kamui Kobajaši odvezao krug svog života sa Tojotom TS050 Hibrid i za citave 2 sekunde popravio rekord. Novi rekord je sada 3:14.791 što je i najbrže odvezen krug u Le manu i po pitanju prosečne brzine po krugu (251,9 km/h) čime je oboren rekord Hans Joakin Štuka iz 1985 i vremena kada nisu postojale šikane na Mulzan pravcu. Osim toga razlika između vlasnika pol pozicije i drugoplasiranog je bila 2.337 sekundi što je takođe svojevrstan rekord novijeg doba trka na Le Manu.

Ipak za Tojotu nije važila ona krilatica da se po jutru dan poznaje jer se sve završilo dijametralno suprotno od onoga kako je izgledalo na startu. U toku trke dve od tri Tojote koje su startovale su vodile karavan do trenutka kada su problemi zaustavljali jedan po jedan automobil. Prvo je automobil sa brojem 8 (Buemi, Nakadima, Dejvidson) stao u boksu kako bi se popravio u trajanju od 4 i po sata. S obzirom da se i Porše sa brojem 2 (Bernhard, Hartli, Bamber) takođe zadržao u boksu 3 i po sata u Tojoti su na to gledali sa filizofskim mirom jer je na vodecoj poziciji i dalje bio njihov automobil sa brojem 7 (Kobajaši, Konvej, Sarazan). Ali kako je noc pala nad Le Manom novi problemi zadesili su vodece. Upravo je novi vlasnik najbržeg kruga Kamui Kobajaši bio za upravljacem vodece Tojote kada je iamo veleikih problema da završi krug sa samo elektricnim pogonom jer mu se kvacilo pokvarilo zbog bizarnog incidenta u boksu za koji se saznalo nakon trke, i to dok je u boksu čekao da se pojavi zeleno svetlo. Sve u svemu Kamui nije uspeo da dotera svoj automobil do boksa i to je bio kraj trke za vodeće. 
Poslednja Tojotina nada je tada bio automobil broj 9 (Lapier, Lopez, Kunimoto) koji se nalazio na 2. mestu, tacnije samo dva LMP1 automobila su u tom trenutku bili u trci bez problema. Ali bukvalno kojih pola sata kasnije i automobil broj 9 je stao dok je Nikolas Lapier pokušavao da ga nekako oživi, ali bezuspešno. 
U tom trenutku ubedljivo vođstvo je imala posada Poršea broj 1 (Jani, Tendi, Loterer) od cak 13-14 krugova ispred nekoliko posada iz niže klasa LMP2, da se tako završilo bio bi u opasnosti i rekord iz 1987-me od 20 krugova prednosti. Ali kako bi trka poprimila dramatičan obrt pobrinuo se upravo vodeći Porše koji je tada u rukama Andre Loterera u jutarnjim časovima trke stao sa sličnim problemima koje su imale i posade Tojote. 
Po prvi put u istoriji se tada dogodilo da jedan automobil LMP2 klase vodi trku u Le Manu i to broj 38 kineskog tima Džeki Čen DC sa posadom (Pin-Tung, Jarvis, Loren). Ipak kako se ne bi dogodila senzacija i kako po prvi put ne bi pobedio automobil iz LMP2 klase pobrinuo se Porše tj. zaboravljena posada broj 2 koja je nakon troipočasovnog zadržavanja u boksu na početku trke i pada na poslednje mesto uspela da se do kraja trke probije ponovo na prvo mesto i to nakon 23 sata vožnje.

Povratak otpisanih i ulazak u istoriju na taj način obezbedili su Timo Bernhard (kome je ovo druga pobeda u Le Manu nakon Audija 2010.) Brendon Hartli koji pobeduje po prvi put i Erl Bamber kome je ovo takođe druga pobeda u periodu od 3 godine.
Drugi na cilj stižu vozaci LMP2 klase (Pin-Tung, Jarvis, Loren) i na taj nacin ostvaruju pobedu u svojoj klasi i najbolji plasman ikada za automobil te klase na Le Manu. Treći stižu vozači Vailante Rebeljona (Pike jr, Behe, Hajnemajer-Henson) ali nakon trke bivaju diskvalifikovani tako da na njihovo mesto dolaze (Ceng, Gomendi, Brandl) iz istog tima koji je pripremao i drugoplasirane Džeki Čen DC iza cijeg projekta stoji britanski tim Jota sport.

Dramatično na cilju je bilo i u GTE-Pro klasi kada je Džonatan Adam vozeći Aston Martin u poslednjem krugu pretekao Korvetu Džordana Tejlora nakon što je ovaj praktično ostao bez guma i trku završio na trećem mestu iza Forda GT koji ga je do kraja kruga pretekao. Pobednički tim Aston Martina sastojao se od Džonatana Adama, Daren Tarnera i Danijela Sere.

Novi rekord je pao i po broju posada koje su završile trku, čak 49 od 60 koliko je startovalo. Svih 258000 gledalaca je moralo zadovoljno napustiti ovaj dogadaj jer se zaista imalo šta videti a vreme je bilo savršeno. Tojota je ponovo ostala kratkih rukava i ostaje da se vidi kako će reagovati uprava što se tiče budućnosti i njihovih napora da ostvare konačno i pobedu.

Tekst: Milan Milićević

Ekipa sajta www.ubrzanje.rs se zahvaljuje Milanu što je odvojio vremena za nas, i želimo mu da se u budućnosti njegov glas osim sa trke 24 časa Le Mana čuje i na drugim auto-moto događajima.